DJORDJE BALASEVIC TEKSTOVI PJESAMA

Aco-Braco

--------------------------------------------------------------------------------

Aco-Braco, derane moj tršavi... Ti i ja smo država u državi:
Pukoše na vražjoj burzi Franjo Josif i Habzburzi...
Boljševici cara skefali...
Otišo na doboš Kajzer ko poslednji šalabajzer...
Samo nama ništa ne fali...

Aco-Braco, derane moj stasiti... Kad si vatra svi te oće gasiti...
Vračaju nam i zavide... Al to valda tako ide?
Samo lepo možeš ružiti...
Neg, ogrni jankel štofan... Šušte suknje ko celofan...
Zavist valja i zaslužiti...

Malo mame, malo ćerke... Opajdare... Kaćiperke...
Kibicuju i zagledaju...
Šiparice... Gradske šmizle... Porumene ko ribizle
Kad sa nama pripovedaju...
Ne bije nas džabe glas... Zadeni za šešir klas...
I mater vetru dok je nama nas...

Aco-Braco, derane moj srditi... Da te grdim, to mi je ko sebe grditi...
To il nemaš ili imaš, da te s vrata spazi primaš...
Gušt je dati a ne stiskati...
Nije gazda kesa šuplja što budzašto novce skuplja...
Gazda je ko ume spiskati...

Aco-Braco, derane moj čestiti... Bog nek gleda di će koga smestiti...
Od Bođana do Opova sila hulja i lopova
Koji grabe šta odaberu...
Od Opova do Bođana još je dobrih Vojvođana
Da im s neba leba naberu...

kako smo, opet, svirali bećarac sirotom Savi Radujkovom, kad se ono zaljubio u varoši, od čega nije ništa ispalo, a možda će do kraja i ispasti, jezik pregrizo, s otim stvarima nikad ne moš biti baš načisto?)

-------------------------------------------------------Čivutski vrt

--------------------------------------------------------------------------------

Ako kročiš u čivutski vrt, na sedmo koleno čini će pasti...
I, ko da nema drugih bašti... Di sve pupi i sve šljašti...
Di na miru možeš šeboj i božure krasti...
Moja nesretna mati... Htela me spasti... Savetom finim...
Al morala je dotad znati... Da ne sme kasti... Šta da ne činim...

Šta je bedem neg široki zid? Lako se zajaši... Ko stari čilaš...
Mahovina ko astragan... Da bez glasa šmugne dragan...
Ukraj neba se lepeza mlad šaran porcijaš...
Ruka zavesu miče... Trepte u tmini... Biserni zdenci...
Zbog nečeg đurđic uvek niče... Baš u tišini... I baš u senci...

Neću skoro onim šorom... Ne znam posle put odande...
Me sem čoro, moja lolo... Čhu ćo šoro paša mande...
Vetar cvili i leleče... Skini suknju i jeleče...
Nit ko mari, nit ko zna... Na ćer mande čingara...

Ako dirneš u čivutski vrt... Kletvu ćeš nositi ko srebrn zvončić...
Bićeš žedan kraj bunara... I siromah s puno para...
Sve ćeš dijamante dati za smešni cirkončić...
Ko u tuđi vrt uđe... Crn lebac mesi... U crnom plehu...
Eh... "Ne poželi ništa tuđe..." Svi smrtni gresi... U tom su grehu...

Kao mrva iz džepa... Truni se lako... Život protekli...
Da, rekli su mi da je lepa... Ali baš tako? To nisu rekli...


Kere varošanke
(kako smo svirali bećarac kiš-birovu Žari Bobincu, jerbo se on zdravo zamajava sas politikom, pa sve cupka onim njegovim nogicama, i poručiva traminac "s one strane brega", ko da je taj drukčiji?)

--------------------------------------------------------------------------------

Imo bi' ja što god kasti i akonto Ove Vlasti... Ali neću...
Đavo je tu da me tera...  Ja sam tu da ne pretera... Odoleću...
Briga mene za "poštene" što zastrane...
Za ministre, nadobudne i nastrane
Briga me za razne mustre, notaroše, mlade žustre...
Što zanoće ko "hetero", a osvanu na četvero...
Imo bi ja što god kasti... ej...
Čerez čega? Vidi jarca! Slaba vajda od bećarca!
ja sam o'de zadnja šuša, nema mene ko da posluša...

Imo bi' ja što god kasti ne mož' otog rep izrasti... Al izvin'te...
Već sam bego preko bašte... Ajd jedared i vi kašte... Il se skin'te...
Marim ja za bezbožnike prve vrste,
Što ćorišu levom dok se desnom krste...
Baška što za nji' ne vredi nijedna od zapovedi,
Donacije već otvore rajske dveri za zlotvore...
Imo bi ja što god kasti, ej...
A s tim ću samo steći neke dušmane i jediveke
Beležnike što se mite.. Činovnike nezasite...
Načelnike... i finanse... Okan'te se... Nema šanse...

Lajte kere varošanke... Kera sam i sam... Odlično vas znam...
Ne dam za vas žute banke... Lajte samo znajte da vas ne slušam...
Dok je meni moje ljubice...  Moje bubice... I golubice...
Man'te me se gracki kerovi... Baš i niste neki zverovi...

Imo bi' ja što god kasti, bilo bi tu da se masti... Ali C!
Pre bi' ti ja reko štošta pa da ne znam kol'ko košta... Sada? Duplo C! C!
Ne pominjem Te što su nas obrukali...
Iz mesta nas žandarima odrukali...
Dele zemlju i drumove na zaove i kumove...
Zakunu se pa odaju... Prepakuju pa prodaju...

Imo bi' ja što god kasti, ej...
Nateraću na vrat bedu, 'oštaplere sve po redu:
Prefarbane stare kante... Promašene muzikante...
Razne vojne liferante... i berzanske špekulante...

Imo bi' ja što god kasti da se čovek zaprepasti... Paz' da ne bi...
Svi to vide, svima jasno, samo ja da kažem glasno? Dođ'te sebi...
Što bi prič'o o dvoličnim barabama?
O njima će pisati po tarabama
Da su krali... nisko pali... tuđe snove prokartali...
Sve spiskali... sve popasli... I ispali nedorasli...
Imo bi' ja što god kasti... ej...
Pa da mene stigne kazna? Da crvenim kad se sazna
Da su mi pajtaši stari ordinarni šibicari...
Prevaranti zlatousti... Lezilebi jedni pusti...

Lajte kere varošanke...



Lađarska serenata

--------------------------------------------------------------------------------

Da od silnih briga Bog posustane,
Pa me zamoli da ga odmenim,
Ne bi bilo lepo da mu, dok ne ustane,
Svet na bolje promenim...

Ipak, kad već držim žezlo čudesno,
Zavar'o bih trag kakvim gromom plamenim...
A dotle bih reku skren'o malko udesno,
Starim drumom kamenim...

Pa da kroz moj salaš lađe prolaze,
I od đerma još stanu trubiti,
Da ti bar s basamka gledam obraze...
Kad ih ne smem ljubiti...

Pa da me u službu sam car pri'vati...
Teget mundir knap... Dugmad - dukati...
Da se, kad medaljon kreneš pokazivati,
Nemaš čime brukati...

Pa da i tvoj baba podavije rep...
I da drugi list počne listati:
Jel'te, gospon-matroz, možel' ovaj šlep
Pod vaš oraj pristati?

Malen je sobičak srce bekrije...
Jednu jedinu može primiti...
Al bez brige... Sve da santa nebo prekrije...
Imaš di prezimiti...

Sad utuli fenjer... Sakri šibicu...
Mesečev ću prah tek da istrunim...
Da u mraku lovim zlatnu ribicu...
Da joj želju ispunim...

bože bože

Bože, Bože, di baš ja, od svih sretnih Cigana,
da se rodim baš kad zadremaš?
Da me ne blagosloviš... Nikad ni ne osloviš...
Dok za nekim... Makarkakvim... Vašar raspremaš?

Dvaes'četir dinara dužan sam kod mlinara...
Kod kovača ne smem svraćati...
Juri me dućandžija... Švićka za mnom kamdžija...
Jedva imam svirce plaćati...

Za mnom cika... Za mnom potraga... A preda mnom put za Dovraga...
Bar da mi je fićok rakije... Tu bi moglo da se sakrije...
Još kad onda svirci nagare... Sve ću dati, sve ću propiti...
Samo neću moje malo magare... S belegom na levoj kopiti...
Niko mene ne zna slušati... Ko moj verni drugar ušati...
Za mnom ići i sanjariti... A ne kvariti....

Bože, Bože, di baš ja od svih spretnih Cigana,
naspram zvezda da se zagubim?
Dok sam konje pojio, Vrag je drum prespojio...
On je teo da se u nju, Belu, zaljubim...

Samo ako išta znam,onda znam da budem sam...
Tu sam isti na mog ujaka...
Lula i kabanica... Britva i brojanica...
Prijatelja ko u kurjaka...

Za mnom cika... Za mnom potraga... A preda mnom put za Dovraga...
Bar da mi je fićok rakije... Tu bi moglo da se sakrije...
Pa kad svirci nagare... Zadnji groš ću propiti...
Ali ne dam magare... S belegom na levoj kopiti...
Di je da je, neka je... Samo nek daleka je...
Da je duže trajalo, ne bi valjalo...

Bože, Bože, di baš ja od svih grešnih Cigana,
da padnem na sitnim gresima?
Ne daš mi je videti? I to od ruke ide ti...
Mora da je besposleno na nebesima?

Stiću sutra do mraka do komšijskog oblaka...
Pod njim ću se opet roditi...
Nisi ti na nebu sam... Bogova je povazdan...
S nekim ću se već nagoditi...

Za mnom cika... Za mnom potraga... A preda mnom put za Dovraga...
Bar da mi je fićok rakije... Tu bi moglo da se sakrije...
A kad svirci nagare... Zadnji groš ću propiti...
Ali ne dam magare... S belegom na levoj kopiti...
Kog sad ljubi, sanjiva... Kad se dan razdanjiva...
Kom sad zamke postavlja... Kog li noćas ostavlja?




Galicia

--------------------------------------------------------------------------------

Pred zoru je sa njine strane obično muk...
Pod velom magle zvecka osmi kozački puk...
I svu noć mi inje kamuflira šinjel uz polegli brest...
U inat ću i ovo pismo poslati... Znam: "ime i adresa nisu poznati"...
Dok tikvan-poštar ne skonta ko to čeka sa fronta... Kakvu dobru vest...

I tek da znaš... Ovo na slici je naoko pitomi pejsaž Galicije...
Al mira ni čas... Sve živo pali na nas...
Fotograf jedini metkove špara...
Oberst kao lud olovo rasipa, fotograf jedva katkad okine sa nasipa...
Na nadošloj Visli se soldati stisli... I svima su nam pomisli... Daleko...

U sumrak je sa njine strane obično žal...
Zatuži ađinokaja ko ranjeni ždral...
Al postane krotka kad drmne je votka... Onako "na belo"...
Pod mojom šapkom lavovi se baškare...
U snu mi pleteš beli šal za maškare...
Sva se pobrka pređa kad te obgrlim s leđa... Kao violončelo...

I tek da znaš... Mesec u žici je... Zvone na večernje zvona Galicije...
I neka mi to ne uzme nebo za zlo...
Al ti si jedino čemu se molim...
Brinuću već ja... Nemoj ti brinuti... Ma, da sam 'teo već sam stoput mogo ginuti...
Dok otiče Visla... Natraške, van smisla... I kreću jata pokisla... Daleko...


Tvoj Neko

--------------------------------------------------------------------------------

U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom...
Umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom...
Pesma beše o suncokretu... do zla boga žalosna...
Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna...

"Kis napraforgo..." Lepi goropadni cvet...
Zbog kog se Sunce s neba spustilo na svet...
Da sazna što u sene glavu okrene?
Da sazna kom se sveti, kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti?

Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...

Pipneš jedared šlingu u bećaruše...
Pa cela veka snevaš divlje jagode...
Zbog nje se rime raspare i naruše...
I sve bi htele da se njoj prilagode...

Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli...
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli...


Maliganska

--------------------------------------------------------------------------------

Život baš i nije bog zna šta...
Al za svaki slučaj navek uzmem šta mi da:
Frtalj leba... Metar neba... I pun šešir sna...
Al Đavo gleda da i njemu bude fino...
Pa katkad sav taj džumbus umoči u vino...

Dajte mi vino, vino nek se toči...
Dok traju dani... A naročito noći...
Jer tu je tuga... Ta moja verna druga...
A kad je tuga onda treba da se cuga...
Dajte mi vino... Ja nemam drugih želja...
Ni bližeg roda... Ni boljih prijatelja...
Jer tu je tuga... Ta moja crna kuga...
A kad je tuga onda mora da se cuga...

Sreću sam ko rukav izvrto...
S vrha brda svaka staza vodi nizbrdo...
Malo ko je, čedo moje, tome izvrdo...
Ali kad cugnem, ja lakše misli sredim...
Znam, tu sam di sam... Al bar se manje jedim...

Dajte mi vino, vino nek se toči...

S jeseni, kad bagrem opadne...
Potera me maler... Štagod počnem propadne...
Još mi se, u inat, Ta Što Ne Sme dopadne...
E, stara boljka se liječi starim lekom...
Dabome vinom... Ta ne bi valjda mlekom?


-------------------------

Ja Vas kanda znam sa reke pravili ste kerefeke... Sram vas bilo...
Skakali ste onaj "šraub" ko kad bucov čini raub... (Taman tako) Sve je vrilo...
Nosili ste ciklam kostim na tufnice...
A u kosi džidža-midže i pufnice...
Gledale vas opirače... Podgrejane krompirače...
S balonima pod njedrima i s faltama na bedrima...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Kad krenete mokra s tuša... Uspravna ko majoruša...
Cigarom se muški guše a ženske se redom roguše...

Znam vas kanda iz plićaka, prešli ste u šes' koraka pesak vreli?
Dokasko bi Dunav do Vas, iz ruke vam zob'o ovas... Da ste 'teli...
Pesak vreo, voda 'ladna... Srce lupka...
Najgore je kad zapljusne ispod pupka...
Ja sam ipak, đak Iriški, poštivam kad dama piški...
Cvikere sam crne metno, da ne bude indiskretno...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Lociran sam bio zgodno, malo odstrag i uzvodno...
Taman da Vam šacnem strukić... Oblo rame... Obli kukić...
Štrčala je samo punđa... Šta se pod tom punđom munđa?

Ja Vas, kanda, znam sa Štranda? Il od nekud pre? Tak'e nema dve...
Mi smo, kanda, ista banda? Tiha voda što odranja bregove...
Sad nas dvoje moram spojiti... Vas osvojiti... Il usvojiti...
Nemojte mi šta prkositi da Vas ne bi' mor'o prositi...

Znam Vas kanda i sa splava, slamen šešir lokna plava... Izvanredno...
Neki Vas je dzindzov pogan požurivo niz tobogan... Đubre jedno...
Imali ste formu sasvim vitke kruške... Feš u struku...
A duduške ko pupuške...
Vaša mi koleginica reče da ste knjeginjica...
Što sve ruglu izvrdava... Svojeglava i prgava...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Jako malo fali leti da se čovek poremeti...
Nit se kerim nit važniram... Ne bi da Vas deranžiram...
Moro sam Vam ovo kasti... Ili kasti il popasti...

Što se tiče mog života, sama bruka i sramota... Bogo blagi...
Prodaćemo s krsta safir da bude za sekin štafir... Kobojagi...
Naš Vam salaš dođe kao grofovija...
Čorda konja u galop se tu povija...
Hrastov krevet kao šajka... Jastuke mi vezla majka...
U šifonjer sve složeni dok se deran ne oženi...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Gledam se u oku Vašem... I ko da Vam pasent pašem?
Andrak me je neki spop'o... Uz vas bi se sebi dop'o...
Sad je to već došlo dotle da pomišljam da vas otmem...

Pred zadnji sneg

--------------------------------------------------------------------------------

Kad zadnju brazdu zaorem, po tragu senke rodine...
Procvaće zimske ružice... Po prvi put te godine...
Naić'e studen atarom... Kao regiment oklopni...
I biću samo mirna vlat, kad okopni...

Ja nemam nigdi nikoga... Al moja priča prosta je:
Štogod ih manje zavoleš, menje ti njih nedostaje...
I nisam kadar švindlati... za sobom skele paliti...
Da silom steknem nekog kom ću faliti...

Obećo sam da te neću pominjati...
Bogarati i sudbinu proklinjati...
U varoš se preseliti... Orcati i veseliti...
Obećo sam srca teška... Obećo sam... Al jebešga...

Kad zadnji čokot zagrnem pod skute Svetog Damjana...
U bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana...
Strahovi mladi umiru... Priču sam kraju priveo...
Još onda kada sam i njih nadživeo...

Obećo sam da ću makar za beštiju...
Da ću naći lepšu, bolju i veštiju...
Nemeškinju... Gospodičnu... Ni po čemu tebi sličnu...
Obećo sam srca teška... Obećo sam... Al jebešga...

I utom pašće i zadnji sneg... Preko svih prvih snegova...
A perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova...
Spreman je Onaj varati... Olovni kantar skovati...
Al danas više ne bih trebo psovati...



Kao rani mraz

--------------------------------------------------------------------------------

Dolmom idu majski svatovi... Nisu moji nego bratovi...
To da je brataš mlađi od mene... Više niko ni ne spomene...

Svi redom pregli bele pegaze... Da đurđevak uz put ne gaze...
Tamburaša tri fijakera... Sram ga bilo kogod zakera...

Oprosti mi... Moja rano rana...
Oprosti mi... Srećo bogomdana...
Bez reči si na basamak stala...
A na moj život ta je tvoja tuga pala...
Kao pokora... Kao rani mraz...

Gledala me jedna ista Ti... ja sam još i mogo pristati...
Al srce...
Ono se ko jare opire... Retko ko do njega dopire...

Oprosti mi... Moja rano rana...
Oprosti mi... Srećo bogomdana...
Pod nebom je ognjeno i snežno
Al malo šta još ume da ubije nežno...
Da ne primetiš... Kao rani mraz...

Poljem idu svatovi... Svatovi su bratovi...
Mlada prava partija... Lepša neg bogatija...
Poljem žice štrucaju... Momci uvis pucaju...
Muzika ne zastaje... Sa dušom se rastaje...


Priča o Vasi Ladačkom

--------------------------------------------------------------------------------

Znatel' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo...
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije... Kažu da je bio čudna sorta?
Otac mu je bio sitni paor... 'ranio je sedam gladni' usti...
Mati mu je bila plava... Tiha... Nežna... Jektičava...
Umrla je s trideset i nešto?
Imali su par jutara zemlje... Malu kuću na kraju sokaka...
Na astalu navek leba... Taman tolko kolko treba... Al je Vasa 'teo mnogo više...

Želeo je konje vrane, po livadi razigrane... Sat, sa zlatnim lancem... I salaše...
Želeo je njive plodne... Vinograde blagorodne...U karuce pregnute čilaše...
Samo... Nije mogo da ih ima...

Voleo je lepu... Al sirotu... Uzo bi je... Samo da je znao:
Voleš jednom u životu... Sad, bogatu il' sirotu? To ne bira pamet... Nego srce...
Sve se nado da će ljubav proći... Zanavek je otišo iz sela...
Nikad nije piso nikom... Venčo se sa miraždžikom...
Jedinicom ćerkom nekog gazde...
Dobio je konje vrane, po livadi razigrane... Sat, sa zlatnim lancem... I salaše...
Dobio je njive plodne... Vinograde blagorodne... U karuce pregnute čilaše...
Sve je im'o... Ništa imo nije...

Propio se, nije prošlo mnogo? Dušu svoju đavolu je prodo...
Znali su ga svi birtaši... Tražio je spas u čaši... Ali nije mogo da ga nađe?
Mlad je, kažu, bio, i kad je umro... Sred birtije... Od srčane kapi...
Klonula mu samo glava... Ko da drema... Ko da spava...
I još pamte šta je zadnje rek'o:
Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih... Džaba bilo sata... I salaša...
Džaba bilo njiva plodnih... Vinograda blagorodnih... Džaba bilo karuca... Čilaša...
Kada nisam s onom koju volem...



Reči za koje su neki pitali
"A šta ti je ono?"

--------------------------------------------------------------------------------

Skefati - očetkati, najbolje bi se objasnilo uz pomoć jedne polupsovke, al dobro...

Otići na doboš - bankrotirati, propasti, biti javno proglašen za šalabajzera...

Šalabajzer - besposličar, bezveznjaković, eto, ja ih baš onomad pominjo, kad ono...

Onomad - malopre, u ovom slučaju...

Jankel - kratak kaputić, zgodan za prelazno vreme (vreme kad se prelaze tarabe i bedemi)...

Opajdara - to bi trebala da bude loša karakteristika za devojku, al, kolko se ja sećam...

Kaćiperka - taman kako i zvuči, pomodarka, šminkerka...

Čivutski - Jevrejski, lokalno...

Đurđic - đurđevak, još lokalnije, nekad sumnjam da su ga igde van naše ulice tako i nazivali?

Me sem čoro - siromah sam, jadan ja (Romski)

Čhu ćo šoro paša mande - stavi glavu kraj mene (Romski)

Na ćer mande čingara - (takođe Romski, šta ste očekivali, odjednom Jermenski?), ne pravi mi frku

Frka - ono što nam poneke devojke rade kad ih lepo zamolimo da skinu suknju i jeleče

Basamak - stepenik na kapidžiku (nemam sad vremena da objašnjavam i šta je kapidžik), na kom se najlepše sedi dok se čeka Neko, na koji Neko zna da se popentra da bi poljubac dobio jednu sasvim drugu dimenziju, a koji se, nažalost, eto ponekad zloupotrebi i za odlazak kući, pa i za odlazak zauvek, i još gore...

Mundir - vrsta paradne uniforme iz dalekog, predmaskirnog perioda...

Knap - ni tesan ni širok nego knap, šta da vam kažem

Matroz - mornarički oficir, ubio se za deget knap mundir...

Bekrija - ni prošo kraj matroza, neženja, cuger, kartaroš, na koga li je samo?

Kamdžija - bič bi bila preteška reč za to, kamdžija je pre tu da se sa konja teraju one dosadne zelene muve, kamdžija je, dakle, bič za muve...

Fićok - fraklić

Fraklić - čokanj

Čokanj - ono malo iz čega se pije rakija, zato toliko i izbegavam odgovor jer ne mogu da smislim ništa bolje od "ono malo"...

Galicija - oblast između Poljske i Ukrajine u koju su slati regruti iz Vojvodine u prvom ratu, i gde je došlo do nekoliko velikih sudara sa Rusima na frontu, kad su u isto vreme Rusi krenuli da prebegnu na ovu, a naši na onu stranu...

Oberst - zbuči kao glavni konobar, ali nije, to je pukovnik, a možda je on nekad i bio kelner, ali ne verujem...

Ađinokaja - vrsta ruske harmonike, Duja je obećao da će je nabaviti, a kad Duja nešto obeća, ne znate vi njega...

Đilkoš - opet šalabajzer, samo još i malo nakrivo nasađen, slučajno se pominje posle Duje...

Kis napraforgo - mali suncokret (Mađarski)

Šlinga u bećaruše - po mom iskustvu nešto sasvim drugačije nego šlinga u nebećaruše, to jest devojke koja drži do sebe, umesto da pusti da to drugi rade...

Čekaj, a šlinga? - Ajd, dobro, ona čipka kad već navaljivate, mislio sam da se to bar zna...

Frtalj - četvrt, ali ume biti sasvim dosta, u većini slučajeva...

Kerefeke - Ne znam šta da vam kažem? Kad neko izvodi sve nešto drnda-vrnda, kazla bi moja teta-Spasenija...

Kad bucov čini raub - bolje da sam reko: kad riba čini raub, jer ovako ćete me pitati i šta je bucov, pa objašnjavanju nikad kraja, jedva ću objasniti i taj "Buć!" kad velika riba smota malu sa površine vode, i napravi vir...

Džidža-midže i pufnice - to ste morali videti...

Opirače - krpe za sudove, bljak...

Podgrejane krompirače - pazite, ni friške ih ne volim, a o podgrejanim da i ne govorim...

Štrand - rečno kupalište, Novosacko, je, recimo, na glasu, a otom se ovde baš i radi...

Dzindzov - klipan, ni ovamo ni onamo, sve bi mogo al ništa ne ume...

Feš u struku - ona koja ne mora da nosi kajš da bi se znalo gde joj je struk...

Duduške ko pupuške - duduške su, eh, duduške su duduške... A pupuška je okrajak hleba, uzgred budi rečeno...

Štafir - miraz za mladu, samo što nekima ni štafir nije pomogo, a neke se opet udale sa cegerom oraja, nema pravila...

Čorda konja - krdo, samo što su naši konji fini pa uz njih ide i finija reč...

Šajka - vrsta Dunavskog graničnog brodića, skroz je nesto, niko nije vodio računa o tome da bi Dunav opet mogo biti granica...

Šifonjer - vrsta ormana, tu se moglo sakrivati i od vlasti i od domaćina...

Pasent - a neki krupniji pasent su stajali u šifonjer, eto primera...

Andrak - neki đavo, ako samo nije baš onaj đavo o kom se tolko i priča...

Švindlati - nemačka reč za "varati", čudi me da Nemci uopšte imaju takvu reč, jedan tako čestit narod kao oni...

Bogarati - psovati a koristiti Boga za subjekat uz kojekakve predikate, što nit je lepo nit pametno, al omakne se...

Orcati - vucati se naokolo, i ovo je zamišljeno kao negativno, ali s svodi na "provoditi se", pa sad ti gledaj ko je tu blesav...

Nemeškinja - odmena devojka Nemačkog (ili Mađarskog) porekla, obično plemićkog, takvih devojaka odavno nema, al ne kažem ja to zato što me je žao, ta ite molim vas, ne bih ja ovu moju Banatušku dao za sto Nemeškinja, nego samo objašnjavam...





Djordje Balašević - (Jedan od onih života, 1993) - Ja luzer?

Rodjen pod sretnom zvezdom magičnom,
ali nad ovom zemljom generalno tragičnom,
čemu sam bliži - triput pogadjaj.
Neko nad nama vrši oglede.
Hajde, usudi se i pogledaj u poglede,
ovde je osmeh - dogadjaj.

U šupak kosmosa smo upali.
Mnogi su domobranci zauvek prolupali.
Caruje virus apatije.
Al' ti na mene stavi upitnik,
pa rekni: dal' ti bata deluje k'o gubitnik?
Ma nema šanse, šta ti je?

Ja nisam luzer, o naprotiv, meni je osmeh lajt-motiv.
Ja nisam luzer, ja imam nas, a za svet - ko te pita?
Ja nisam čedo proseka, mene ne vuče oseka.
S tobom je tretman poseban, svaki je dan dolce vita,
i svud je Hollywood.

Namlatim mesečno šest maraka,
bude za cipolku i frtalj kile čvaraka.
Ološ mi veze ometa.
Ali kad dodjem kući, tu si ti.
E, tu će tvrdjavicu malo teže srušiti
- to im je izvan dometa.

Ja nisam luzer...



Hvala sylver




Kroz maglu i kišu, iznenaden jutrom,
tiho nestaje san.
Kao pahulja, znaš, kad doleti na dlan.
Telefon me budi, i otvaram oči,
(neki nepoznat glas),
Neka curica pita: "Ima l' nade za nas?"



Djordje Balašević - Jos jedna pesma o prvoj ljubavi

Tad još nisam ništa znao
i još nisam verovao,
da na svetu tuge ima.

Jedino mi važno bilo
da postanem levo krilo
il' centarfor školskog tima.

Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo,
to su njene oči bile.
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave
belu mašnicu od svile.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana, sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Kad je prošlo đacko vreme,
padeži i teoreme
i stripovi ispod klupe,
nije više bila klinka,
počela je da se šminka
i da želi stvari skupe.

Tako mi je svakog dana
bivala sve više strana,
slutio sam šta nas čeka.
Pa sam prestao da brinem
kako da joj zvezde skinem,
postala mi je daleka.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu,
kažu mi da čeka bebu.
Našla je sigurnost, sreću, dom...
Ima muža inžinjera
pred kojim je karijera
i mesto u društvu visokom.

Ja još kradem dane bogu.
Ja još umem, ja još mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Još sam sretan što postojim,
pišem pesme, zvezde brojim.
Još sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.



Hvala Jelena




Jos jedna pesma o maloj garavoj

Citav zivot jurile me plave, sve neke iste kao kopije
E, moje plave, dosle ste mi glave, dosadne krvopije
Citav zivot jurile me buce, i stizale me uvek, bestije
Rumene buce, im'o sam vas tuce, sad bi nesto resije

'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
Da joj krene sav na carapi kad je poljubim
'Ocu jednu malu garavu da je gricnem kao jabuku
Da mirise na mom jastuku kad se probudim

Citav zivot jurile me blonde, al' od sad cu bolje paziti
E, moje blonde, sve ste anakonde, drazesni paraziti
Citav zivot jurile me svetle, i skratile mi isti primetno
Ne, necu svetle, svetle jasu metle, 'ocu jednu s pigmentom

'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
Da joj krene sav na carapi kad je poljubim
'Ocu jednu malu garavu da je gricnem kao jabuku
Da mirise na mom jastuku kad se probudim

Citav zivot jurile me takve, sve neke iste k'o iz fabrike
E, moje takve, da me niste takle, krvolocne barbike
'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
Da joj krene sav na carapi kad je poljubim

'Ocu jednu malu garavu da je gricnem kao jabuku
Da mirise na mom jastuku kad se probudim
'Ocu jednu malu, malu, malu, malu garavu, crnu kao mrak na tavanu
Da me greje kada zaveje, da se ne budim

'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
Da joj krene sav na carapi kad je poljubim




Jos jedna gorka pesma

Gorko živim, gorko dišem,
gorak mi je čas do časa.
A neke slatke pesme pišem,
znam, za bolje nemam glasa.

Ja samo sebe za sve krivim,
jer, ja sam birao taj put.
E, al' da pevam to što živim,
o, ja bih pev'o čisti blues.

Znam da možda biću smešan,
za stručnjake silne naše.
"Šta se ovaj u blues meša?
Ma, nek' se drži svoje snaše."

Ipak, samo sebe krivim,
jer, ja sam birao taj put.
E, al' da pevam to što živim,
o, ja bi pev'o čisti blues.

Zbivaće se čudne stvari,
buniće se javno mnenje.
Javiće se nadrikritičari,
ma, samo drvlje i kamenje.

Ja, ipak, samo sebe krivim,
jer, sam sam birao taj put.
E, al' da pevam to što živim,
o, ja bi pev'o čisti blues.




 Miholjsko leto

Do pola jedan je bila na času klavira...
Onda korakom merila grad...
I usput gledala izloge...
Pardon... Svoj odraz u njima...
U kosi još, poput venca, ona molska kadenca...
Mala vračka da upravo tad...
Uz "caffe Kibic" polagano nadođe On...
Kao plima...

Tajne su tu zato da ih neko nasluti...
Postoji reč koja vredi tek kad se odćuti...
Bogu je kanuo čaj... Svud je prsnuo sjaj...
Jedan platan će ostati zlatan...
Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće...
Ne drhti On... To je samo to uvelo lišće...
Blaženo Miholjsko Leto...
Jedno i sveto za njih...

A On je nosio naglas svojih Skoro Osamnaest...
Sve češće mu govore "Vi"...
Begeš u grudima udara...
Bije u bronzane žice...
U džepu sretni staklenac... Ko ono novčić i zdenac...
Mala vračka da nestanu svi...
A Ona bane ko lupež... I prospe mu kosu u lice...

Kao osrednji klošar, malo prosed... I prostar...
Na uglu sam zastao sam...
Ne tako dobar oktobar...
I misli sve... U "ruskom štimu"...
A onda shvatih, na prepad... Da te volim, ko nekad...
Vreme samo raspiruje plam?
U meni "miholjsko leto"... To prkosno sunce pred zimu...



Hvala Marija

 Naposletku

Naposletku...
Ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za točak bršljan ne hvata...
Zalud izgužvana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na sledećem bregu...
Okopniće moj otisak na tvom jastuku...
Kao "jezuška" u snegu...

Razbiću gitaru...
Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim...
Pomera u meni one gene Dunava...
Pa ja tečem... I kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da baš ne umem novce brojati...
I da je Ništa sve što nudim...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Brošić što se teško pribada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

Ređaš po vitrini
fini porculanski svet...
Al' ja sam figurica bez žiga...
Pazi... To je bajka što ti pada na pamet...
Fali ti bas ovaj cigan?

Ne, duso...
Tek u jesen otkriju se boje krošanja...
Sve su slične u leto zelene...
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja...
Čemu suze lepa ženo?

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj je šešir šatra pomična...
Usne, tice-rugalice... A u oku tajac...
Da sam kaput sa dva lica...
Da sam Gospo'n Propalica...
Obična...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
I da je nebo moja livada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...



Hvala Jelena




Nedostaje mi nasa ljubav

Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...



Hvala Jelena




O, kako tuznih ljubavi ima

Profesor Lukic sa cetvrtog sprata,
je ziveo prilicno sam.
A decu je ucio ljubavne pesme,
sonete i sta ti ja znam.

O kako tuznih ljubavi ima,
bas nesto srazmsljam:
njegova zena, Lukic Milena, s drugim je otisla.
O kako tuznih ljubavi ima,
ovaj svet je ispunjen njima,
sve vise sumnjam da neko sretno i voli jos.

A gospoda Jula je radila goblen
i subotom igrala tac.
Od muza joj ostalo par zutih slika,
oficirska kapa i mac.

O kako tuznih ljubavi ima,
bas nesto razmisljam:
porucnik Bata, iz prvog rata, nije se vratio.
O kako tuznih ljubavi ima,
ovaj svet je ispunjen njima,
sve vise sumnjam da neko sretno i voli jos.

Pisu romane, pesme, novele,
o tome kako ljubav uvek nadje put.
Znam neke sive, tuzne hotele
i neke prazne sobe gde je uvek onaj strasni mir.

O kako tuznih ljubavi ima, bas nesto razmisljam...

Andelija Prokic je cekala princa
i njegovu carobnu moc,
da joj otplati kredit,
da joj napravi klinca,
da je voli do kasno u noc.

O kako tuznih ljubavi ima,
bas nesto razmisljam:
njen suprug Bane, noci i dane,
nije se treznio.
O kako tuznih ljubavi ima,
ovaj svet je ispunjen njima,
sve vise sumnjam da neko sretno i voli jos.

A kad se jednom, u dva i deset,
vratio kuci zeljan ljubavi i sna,
nasao pismo, pao u nesvest,
zena mu s Lukicem iz prve strofe pobegla u noc.

O kako tuznih ljubavi ima, bas nesto razmisljam...



Hvala Irena




- Provincijalka

Rekli su mi da je dosla iz provincije
strpavsi u kofer snove i ambicije
drug je studirao sa njom pa smo se najzad sreli ona i ja
shvatih, boze, ovo je sazvezdje za nju - provincija

Srce stade k'o dete da se otima
trazili smo se po prethodnim zivotima
ostavih iza sebe svet, zablude, promasaje koji tiste
prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih uzeo kostim vecnog decaka
i opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih
usamljeni galeb iznad mora osrednjih
reci bi sve pokvarile, samo se cutke pokraj mene stisla
sami, svoji, izbeglice iz besmisla

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih gledao niz kej kao niz prugu
i opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bi samo nju, nijednu drugu

Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti. Reci
jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima
kad zazmurim ali postoje u nama neke neprevodive dubine.
Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je. I nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako a tako sam tesko to znao da pokazem a
onda odjednom raspored mladeza na njenim ledjima kao tajna
mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam i
tako, eto ti pesma, ludo jedna...




Prodaje se prijatelj

U lokalnom listu, od pre dva tri dana,
videh cudan oglas ja, cudno, bas:
'PRODAJE SE PRIJATELJ!'.

Prosao je mnogo, kvario se lako,
trosio je puno, da, i zato sad:
prodaje se prijatelj...

Prodaje se prijatelj polovan, vrlo hitno!
Nije posebno ucen ni skolovan,
zar je to uopste bitno?

Prodaje se friend! x3

Da, cudno, znam, ali prodaje se friend...

Nekad prodas kucu, ili stari klavir,
ili jutro zemlje, da, al' kako to:
'Prodaje se prijatelj!'?

Prodaj ga na crno, daj ga ipod cene.
Trampi ga za nesto, da, al' bez tog:
'Prodaje se prijatelj!'...

Prodaje se prijatelj polovan, vrlo hitno!
Nije posebno ucen ni skolovan,
zar je to uopste bitno?

Prodaje se friend!

Prodaje se friend!

Prodaje se friend!

Da, cudno, znam, ali prodaje se friend...

Prodaje se friend!




Slabo divanim hrvatski

Slabo divanim hrvatski, dve tri rijeci, a i to s' greskom.
Tecno govorim rukama i perfektno se sluzim smeskom.
Ali hrvatski ne umem, daj, nauci me, kruha ti!
Nisam mog'o da pomislim da c'e se stvar zakuhaati.

Tvoje oci mastiljave, crne zrele visnje spanske,
tvoje usne sladunjave, kao rizling od berbe lanske,
suva trava sva suskava, kao sipon na nevesti,
ali dzabe pripovedam kada ne umem prevesti.

Ma, 'di ces naci boljeg momka za te pare?
Ne budi smesna draga ti,
mozes do veka tragati,
al' neces naci nikog, tako mi gitare,
ko ce te vise voleti
i ko ce lepse lagati.

Slabo poznajem Varazdin, ali stignem do tvoje kuce.
Tiho zazveckam sibicom, sve se ponadam: mozda cuces.
Ali pendzeri miruju, a te firange cipkane
samo vatru potpiruju tvojom rukicom pipkane.

Ma 'di ces naci boljeg momka za te novce?
Da ste mi sretni on i ti,
ja cu se o'ma' skloniti,
al' me na svilen gajtan vezi kao zvonce
i samo cimni kad pozelis
- ja cu ti zazvoniti.

Slabo divanim hrvatski, dve tri rijeci, a i to mani.
Ucio sam iz citanke, al' sam ost'o na osmoj strani.
Babe su me zacarale perom iz krila selice,
ali ti ces me resiti moja medena 'celice.

Sad treba prevesti ovo

Mjesec se sakrio iza oblaka ,
zasad znam, samo dvije zvijezde su na nebu,
kao tvoje oci,
kao biser rose...
na cvijetu sto se zove
kako se zove djurdjevak na hrvatskom ?
Djuuurdjevak ?
Onda dobro, onda to.



Hvala tasha




 Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja

Toga jutra sam stigao putničkom klasom
Pa kući sa stanice časom kroz bašte i prečice znane
A u vojsci sam stekao druga do groba
I hroničnu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane

Ušao sam na prstima, mati beše već budna i brzo se prekrstila
Reče: "Prošlo je k'o za čas, baš si stigao dobro, jer svatovi su tu do nas,
Pa će ti svirati, a ti ćeš birati"

Svadba beše k'o svadba i šta da se priča
Parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom
Već po redu poželeh im zdravlja i sreće
Iz ruku mi otela cveće i sakrila pogled pod velom

Tad me spaziše cigani, kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih
širok osmeh i zlatan zub: "Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub,
nego zapovedi šta ćemo svirati"

Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al' polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..

Retko odlazim kući, a pišem još redje
I slike su bledje i bledje, a lepe potiskuju ružne
Al' nekad poručim piće i tako to krene
Pa stignem u svatove njene, sve prave su ljubavi tužne

Nikom ne pričam o tome, brzo dodje taj talas i znam da ću da potonem
Spas mi donose cigani, oni imaju srce za svakog od nas, briga njih
Oni me pitaju šta da sviraju

Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al' polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..




Zivot je more

Život je more, pučina crna,
po kojoj tonu mnogi što brode.
Nije mi srce plašljiva srna.
Ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje.
Oseka sreće, a tuge plima.
Šiba me nebo bičem oluje,
al' još se ne dam i još me ima.

U jutra rana plaše me senke
minulih dana.
Sećanja mutna kao u laži,
kao u snu...

Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve više padam,
i sve su jače ruke sto me vuku dnu...

Možda će žena svilenog bedra,
koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra,
do nove žene do nove luke.

Život je more...



Hvala Jelena




 Zivot je jednosmerna cesta

Pomislim nekad na bivsa jutra,
na bivse ljude i bivsa mesta,
al' put me vodi samo u sutra.
zivot je jednosmerna cesta.

Pamtim detinjstvo. Dom. Svaki kutak.
krov posle kise crven ko kresta.
ne mogu tamo ni na trenutak.
zivot je jednosmerna cesta.

Secam se svoje ljubavi rane.
Poljupca prvog u senci bresta.
Ne mogu nazad u sretne dane.
zivot je jednosmerna cesta.

Svi idu dalje, i ja sa njima.
zivotni pravac moram da pratim,
a toliko divnih casova ima
u koje zelim da se vratim.

U svoju proslost ne mogu stici
sve da pozivim godina dvesta.
Na drugu stranu uvek cu ici.
zivot je jednosmerna cesta.



Hvala tasha




Za trecu smenu

Vidis li gde sam to sad u kom sam dobu
Cudne mi ptice, da znas, u snovima jezde
Jer jos sam suvise mlad da mislim o grobu
A vec sam suvise star da brojim zvezde

Cujes tisinu, taj zvuk, prolazi vreme
Zuri i preti kroz noc, drhti ko kobra
Nemoj da nacinjes sad ozbiljne teme
Dodji i skupi se tu i budi dobra

Pa naspi jos jednu za vecite krivce, za balansere
Ne boj se, imam ja prilican cug
Naspi jos jednu za umorne livce, za proletere
Veceras treca smena vraca tudji dug

Skoro ce svanuti dan, jos jedan praznik
Svi su ti plavi k'o san, svi su ti isti
Budis se retko u sest, samo po kazni
Kad moras negde na put ili na ispit

Pa naspi jos jednu za vecite krivce, za balansere
Ne boj se, imam ja prilican cug
Naspi jos jednu za umorne livce, za proletere
Veceras treca smena vraca tudji dug

Ponekad tragam i ja za zlatnim runom
Mozda cu sanjati dim, vatru i celik
Nisi ti kriva za to, ma volim te puno
'Ajde sad, daj mi pred san poljubac velik

Pa naspi jos jednu za vecite krivce, za balansere
Ne boj se, imam ja prilican cug
Naspi jos jednu za umorne livce, za proletere
Naspi jos jednu za trecu smenu
Pa naspi jos jednu za vecite krivce, za balansere

Naspi jos jednu za moje drugare
Naspi jos jednu za umorne livce, za proletere
Naspi jos jednu za trecu smenu
Pa naspi jos jednu...




1987

Juče sam sluš'o vesti na radiju,
poseban osvrt na pucnjavu u Persiji.
Sve redje spominju drug' Hamdiju,
suviše njih je na veresiji.

Nesreća jedna, jadna i bedna '87!

Na svetskoj berzi laju kerovi,
nek' dolar propadne, tu su naše menice.
Ne plaše mene krupni zverovi
nego krvopije i stenice.

Nesreća jedna, jadna i bedna '87!

Decu ubijaju na spavanju,
plaši me da se ne podigne vampir četnički,
šta vampir zna o iseljavanju,
i on sve vidi čisto etnički.

Nesreća jedna, jadna i bedna '87!

I negde sasvim u dnu novina
mala i beznačajna vest,
da jedan peva deset godina,
otpev'o je i on svoje,
gotovo, gotovo je!

Juče sam gled'o televiziju,
neshvaćen genij, drug Fadilj na teškoj muci je.
Ne shvata niko moćnu viziju,
ne dižu javne institucije.

Nesreća jedna, jadna i bedna '87!

'Ajmo deco...

U Novom Sadu demonstracije,
poznata priča, i ovde je kriva menza.
Na ulicama mladost nacije,
e sad nam jedino fali još Lech Valensa.

Tuga jedna, jadna i bedna '87!

I negde sasvim u dnu novina
mala i beznačajna vest,
da jedan peva deset godina,
otpev'o i on svoje,
gotovo, gotovo je!

I neki drug je opet digao glas.
Drug nam je ponovo zbog svega drž'o govor.
Da, on je opet malo vik'o na nas,
do kraja govor je postao čisti horor!

Tuga jedna, jadna i bedna '87!

Slučaj tih gradjana je zamršen,
niko im još ne sme reći da štede snagu,
i da je rat nedavno završen
i da su Rusi već na Reichstag-u.

Nesreća jedna, jadna i bedna '87!

La, la, la, la, la... Oleo!
La, la, la, la, la, la, la...

Jadna i bedna '87!
Jadna i bedna '87! Blesava!
Jadna i bedna '87! Stop, stop, stop, stop, stop!
Jadna i bedna '87!
Jadna i bedna '87! Najgora godina!
Jadna i bedna '87!
Jadna i bedna '87!
Jadna i bedna '87!

Pu, je...




Bude tako nekih dana
što se ko suv list duvana
pri dodiru moga dlana, istrune
I zamuti mi nešto sliku
kane suza u mastiku
odsjaji mi sunca čašu ispune
I uvek jedna pesma što se ne zna
zaore mi njivu misli kao plug
A grudi postanu mi uske
osetim, k`o divlje guske
T`gu za jug

Po Balkanu pala tama
drumovi su u žicama
svaka bašča
granicama špartana
Krijem kompas u prsima
uvek neki prolaz ima
ako brodiš po zvezdanim kartama
Znam sad je kasno
to smo šta smo
nikom više nije do nostalgije
al` ja nit delim niti množim
niti se na tuđe ložim
Ja sam samo malo proklet
ne pitaj čime, ma evo ga opet

Ref I:
Piči mi srce sedam osmina
u glavi taman kao od vina
opet sam tu u Skopju,
svoj na svome, milo mome
Ne da se ova stara mašina
cipela cupka sedam osmina
stihovi klize kao zlatne ribe
moeto libe

Kucao mi vrag na vrata
ratovao sam protiv rata
i silne sam gradove izgubio
Stavili mi kratak lanac
sad sam samo crni stranac
tamo gde sam sanjao i ljubio
Ne vredi sve je jasno
to smo šta smo
nikom više nije do nostalgije
Ne uzimam nit sabiram
sam zemljake odabirem
nit sam dužan, nit dugujem
smem li barem da tugujem

Ref II:
Čuvaj mi Bože moje zemljake
jos su nam neke reči jednake
još se u istoj strofi čaše lome
milo mome
Smiluj se jednom i na južnjake
čuvaj mi Bože moje zemljake
Tuku po nama strune kao šibe
moeto libe


"Bilo mi je sedam,osam godina, i mogao je da mi odgovara i sasvim jednostavno, ali za mog starog se stvarno može reći svašta samo ne i to da je bio jednostavan... Neke njegove primere shvatio sam tek pod stare dane, neke nisam još, i izgleda da i neću, ali priču o jednom naročitom Ćupu zapamtio sam zauvek. Ili sam je se tek sada setio? Nema veze... Stari mi je, uglavnom, ispričao da na svetu postoje samo istina i laž. Stvarnost i snovi, još bolje. Istina je stvarnost, i tu nema šta da se priča, a laži su snovi... Tu mi, verovatno, nešto nije bilo jasno, jer se sećam da mi je objašnjavao da su snovi samo male laži, a ne nešto drugo. Male leteće, najlepše laži. Snovi su anđeli laži... Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne kemikalije zato se uvek mešaju, ali to je već crna magija, i kap jednog u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše. Malo ko nalazi meru, ali svi pokušavaju, i to je najvažnije. A posebni, čarobni i nevidljivi ćup u kom se mućkaju istine i laži, stvarnost i snovi, naziva se ponekad i Mašta. U tom Ćupu je štos...
Kada ono prestaje detinjstvo? Kada ti netko prvi put na ulici kaže "Vi"? Kad zaplešeš na maturskom balu, kad položiš vozački, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se tačno... Ja mislim da prestane, kad ostaneš bez Ćupa. Kad dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajući da ga koristiš, sam razbiješ..."

Đ.Balašević